Pitanje za julski rok

Profesorka, htela sam da vas pitam do kog datuma u julskom roku bi trebao da se zavrsi ispit iz medjunarodne ekonomije, da bih mogla dalje da se organizujem? Unapred zahvalna Ana Djurdjevic

Ne znam, zaista.

Profesorka da li znate hoce li usmeni deo ispita iz medjunarodne biti zavrsen zakljucno sa 10.07. zato sto bih 11.07. trebala da putujem?hvala

Zaista ne znam, zao mi je.
Inace, kaze se "trebalo bih da putujem..." a ne - "trebala bih".

khm...trebalo BI

khm...trebalo BI

žao mi je sto cu vas razocarati, ali ovo što sam napisala je tačno!

Pogledajte, recimo, knjigu Egona Feketea "Jezičke doumice", str. 152, gde lepo piše da je ispravno reći

JA bih trebaLO da putujem, dodjem, itd..

Vi možete da izmenite rečenicu, pa da kažete "trebalo bi da putujem", to
je, naravno, dozvoljeno. Ali da ne zaboravimo poentu - "ja bih trebala
da..." - to je pogrešno, i to je bila poenta mog posta.

Ja se u potpunosti slazem sa vama da se glagol trebati,uvek upotrebljava u trecem licu,ali je moja poenta bila u slaganju glagola BITI sa glagolom TREBATI...Odnosno,ne moze se reci "trebalo BIH" zbog toga sto BIH odgovara prvom licu jednine,a TREBALO trecem licu jednine...Zbog toga je gramaticki ispravno reci-trebalo BI....ja,ti,on,ona,ono,mi,vi,oni,one,ona BI trebalo..

Najocigledniji primer je da se ne moze reci "mi bismo trebalo"...Isto tako je neispravno i "ja BIH trebalo"...
Ali da,sustina je da je "trebala" neispravno:)

Ja vas lepo upućujem na izvor, knjiga "Jezičke doumice", autor Egon
Fekete, strana 152. Dakle, PROVERILA sam da je tačno ono što sam rekla.

E, moji kritičari, svi ste bolji od stručnjaka... onako, na osećaj!

A vi govorite u stvari o izmenjenoj rečenici koja glasi:

1. Trebalo bi (da dođe do toga da ja) putujem, a ne o rečenici
2. Ja bih trebalo... itd.

Ali, ponavljam, rečenica 2 ima TAČAN (khm...) oblik, koji jeste
rogobatan, što se zaista može rešiti tako što rečenicu započnete
glagolom, ali to uopšte nije ista rečenica!

Trebati
Ovo je glagol koji se ne menja po licima ako je iza njega neki drugi glagol:

Treba da učim. Trebalo je naučiti toliko gradivo. Trebalo bi da učim...

Ako je iza njega neka imenska reč, on postaje promenljiv: Trebam ljubavi/hleba. Trebaš mi. Trebamo im...

proverila sam u gramatici srpskog jezika iz gimnazije...

@zojaku, ovde je rasprava o tome da li treba da stoji ja bi ili ja bih trebalo da putujem, tako da ne razumem vasu poentu.

Pa, poenta je da bi trebalo da stoji: Ja BI trebalo da ucim, posto je to bezlican glagol u ovom slucaju.
U stvari, poenta je da ovo JA mozda ne treba ni da stoji...

Predajem se... bi ili bih nije isto, ali hajde da završimo.

Malo sam se raspitivao u vezi sa ovim kod profesora iz gimnazije i jednog novinara sa radija. Prvo su mislili da ste pogresno razumeli, jer im je delovalo da Fekete ne moze bas toliko da zabrlja, iako je inace to umeo, ali je ispalo da ipak moze toliko da zabrlja.

Fekete je pogrešno shvatio Klajna i napisao sledeće:
Иван Клајн оправдано упозорава на то да кад је глагол требати у прошлом времену или у кондиционалу, а субјекат реченице — испред глагола требати — није лако спровести правило о стандардној употреби глагола требати у трећем лицу једнине. Тако уместо: И ја бих требало (безлично) да дођем, природније ће бити — И ја бих требао (лични глаголски облик) да дођем. У примеру као — Ту су сви они ко су требало да дођу, међутим, једино је прихватљива ’’лична’’ верзија — Ту су они који су требали да дођу. У оваквим случајевима (а и ми смо малопре навели такве) ’’излаз’’ је у томе да се облик 3. л. јд. глагола (требало) стави на почетак реченице, пре субјекта, као: Требало би и ја да дођем. У другом пак (Клајновом) примеру (релативна реченица) никакав ’’правилан’’ облик (’’који су требало да дођу’’ или ’’који је требало да дођу’’) није могућ, па смо у оваквим случајевима — како с разлогом закључује Иван Клајн — ’’принуђени да допустимо и личне глаголске облике глагола требати’’. У такве ’’фамозне’’ конструкције спадају, дакле, и примери које је наш читалац навео (Он је требало да дође; Они су требало да дођу), за које, дакле, ваља уважити поменуто мишљење Ивана Клајна.

Elem, JA BIH TREBALO i TREBALO BIH ne može.
Ako se već koristi "ja", onda ono mora POSLE trebati.
Znači "trebalo bi da ja idem", ili da se "ja" izbaci skroz.
No, hvala Bogu, Klajn je pametan, pa se zalaže za to da se promeni pravilo i da trebati može da se koristi i lično.

Drugi

Evo i odakle je Fekete prepisivao Klajna i pogrešno skontao (ili je kod Feketea greška u kucanju/štampi, pa je uletelo ono "H")

Ако уз требати долази други глагол, морају се употребити безлични облици: не, дакле, "Требао си то раније да кажеш", "И они требају да дају свој део", Нисте се требали мучити", него само "Требало је то раније да кажеш", "Треба и они да дају свој део", "Није требало да се мучите". Има, додуше, случајева када се ово правило не да лако спровести, зато што је субјекат испред глагола, а овај у прошлом времену или кондиционалу: "И ја бих требао да дођем", "Ми нисмо требали да дођемо, али ипак смо дошли", "Ту су сви они који су требали да дођу". У првом од ова три примера тешкоћа се може заобићи стављањем глагола требати на почетак: "Требало би да и ја дођем" или "Требало би да дођем и ја"; реченични нагласак, истина, неће бити исти, али се смисао битно не мења. У другом примеру, међутим, суштина реченице (оно што се у данашњој лингвистици назива тематско-рематским односима) захтева да субјекат ми дође на почетак, и зато не би било никакво решење преправити реченицу у "Није требало да ми дођемо" (а још горе би било "Ми није требало да дођемо", због неслагања глагола са субјектом). У трећем примеру (релативна реченица) никакав "правилан" облик није ни могућ, јер ни "који су требало да дођу" ни "који је требало да дођу" не би било прихватљиво. Принуђени смо, дакле (насупрот старијим нормативним граматикама које овакве случајеве углавном нису ни имале у виду), да допустимо и личне облике глагола требати у случајевима када је овај у прошлом времену или кондиционалу и када му субјекат претходи (где се под субјектом подразумева и релативна заменица). При том морамо имати на уму да је ово изузетак од општег правила и да ћемо му прибегавати само када нема никакве могућности да се употреби безлична конструкција.

I treci mejl.

Evo ti šta kaže odbor za standardizaciju jezika:

# С претходним трима недоумицама стоји у вези и (често наводна) безличност глагола требати, коју угрожава чињеница да постоје бројне личне употребе тог глагола (Ваша ми помоћ не треба, Оне вам уопште не требају), а у време приређивања Картотеке језичких недоумица прочитали смо у једном угледном дневном листу да безлична употреба глагола требати "гордо посрће" ( Што се тиче војних питања ми не бисмо требало да о њима сад расправљамо. Та питања требало би да сачекају изби-јање рата па да их онда размотримо. Да, али Ви бисте требало да знате да смо ми спремни да их размотримо. Па, можемо ли рећи да је то завршено /"Политика", 13. 1. 1999, 4, текст под насловом Кисинџерова ћаскања у којима му је партнер Мао Це Тунг, односно Мао Цедунг, 1975 /). Дописник "Политике" и евентуални језички редактор (лектор) нису криви што се одржава неодржива "норма", која на нелогичан и у суштини недопустив начин укршта очигледну персоналност с безличношћу. Једноставно, персонализовану конструкцију морамо признати као легитимну, осим ако требати стоји на почетку реченице. Неодрживо је рећи оно што се често среће у разговорном, па и административном стилу: Школе су требало да доставе попуњене табеле. Реченицу ваља реконструисати тако да почне са Требало је да школе ... или Школе су требале да ... !

На овај ситактички проблем благо је упозорио проф. Иван Клајн у једноме од својих прилога Језичком приручнику (Београд 1991, 127 129), али је сада дошло време да се, растерећени ранијих српско-хрватских језичких заврзлама, посветимо одрешитом уређивању српскога језичког стандарда. У конкретном случају ваља стандардизовати безличну употребу, која је логички могућа само ако изостаје субјекат, тј. ако се безлични ликови глагола требати (нарочито требало је и требало би) сместе на почетку исказа, док се лично-безлична употреба презентског облика треба (ми треба да дођемо/треба да дођемо) може подносити и на почетку исказа.

У боља времена за стандардизацију српскога језика, она пре "уједињења" (1918), глагол требати замењиван је "нормалним" глаголом имати. Препорука Одбора у вези с овом недоумицом може легализовати и замену имати у значењу глагола требати, али је најбоље ослободити људе од илузије да требати мора бити безлично и кад није безлично. Потребно је само средити и појачати аргументацију коју је пре осам година већ изложио Иван Клајн.

1. Niste naveli izvor koji citirate. A što je još čudnije, taj tekst koji citirate,
tj. vas "quote", da bude preciznija, napisan je pola ćirilicom, a pola latinicom!
Barem nam recite - ko je pisao ćirilicom, a ko latinicom? To bi
obavezno trebalo raditi u ozbiljnim raspravama.
2. A bas da prof. Fekete moze toliko da zabrlja ... a u tom tekstu gde
je "zabrljao" bas citirao Klajna, sa identičnom argumentacijom, koga i
autor koga vi citirate koristi obilato... Niste me, dakle, ubedili.

Cirilicom su citirani radovi, a latinicom  su komentari coveka koji mi je poslao citate, mada nisu oni bitni, ne znam zasto sam ih ostavio.

Poslao sam mu mejl da mi napise odakle je citirano (rad, autor, strana).

Fekete je 153. strana Jezickih nedoumica 1.
Odbro za standardizaciju srpskog jezika, tacka IV
http://www.rastko.rs/filologija/odbor/odluka012_c.html#_Toc33157657
Klajn "Srpski jezički priručnik (Ivić, Klajn, Pešikan, Brborić, izdanje 2004), u delu O sklopu rečenice"

Sugerisano mi je da obratim paznju na:
Fekete: "Иван Клајн оправдано упозорава на то да кад је глагол требати у прошлом времену или у кондиционалу, а субјекат реченице — испред глагола требати — није лако спровести правило о стандардној употреби глагола требати у трећем лицу једнине. Тако уместо: И ја бих требало (безлично) да дођем, природније ће бити — И ја бих требао (лични глаголски облик) да дођем."

Klajn: "Има, додуше, случајева када се ово правило не да лако спровести, зато што је субјекат испред глагола, а овај у прошлом времену или кондиционалу: "И ја бих требао да дођем", "Ми нисмо требали да дођемо, али ипак смо дошли", "Ту су сви они који су требали да дођу". У првом од ова три примера тешкоћа се може заобићи стављањем глагола требати на почетак: "Требало би да и ја дођем" или "Требало би да дођем и ја"; реченични нагласак, истина, неће бити исти, али се смисао битно не мења."

Meni se cini da ovde Fekete nije lepo razumeo Klajna. Jer Klajn kaze da ima poteskoca u slucajevima kada je subjekat na pocetku recenice "I ja bih trebao da dodjem", ali da postoji alternativa, a da Fekete argumentuje nesto ovom prvom recenicom koju Klajn niti pominje niti implicira, pa ispada da ne pricaju o istoj stvari. Mada, ovo je sada moje misljenje.

A Klajn predlaze:  "У другом примеру, међутим, суштина реченице (оно што се у данашњој лингвистици назива тематско-рематским односима) захтева да субјекат ми дође на почетак, и зато не би било никакво решење преправити реченицу у "Није требало да ми дођемо" (а још горе би било "Ми није требало да дођемо", због неслагања глагола са субјектом). У трећем примеру (релативна реченица) никакав "правилан" облик није ни могућ, јер ни "који су требало да дођу" ни "који је требало да дођу" не би било прихватљиво. Принуђени смо, дакле (насупрот старијим нормативним граматикама које овакве случајеве углавном нису ни имале у виду), да допустимо и личне облике глагола требати у случајевима када је овај у прошлом времену или кондиционалу и када му субјекат претходи (где се под субјектом подразумева и релативна заменица). При том морамо имати на уму да је ово изузетак од општег правила и да ћемо му прибегавати само када нема никакве могућности да се употреби безлична конструкција.".

(kod ovog naseg primera postoji bezlicna konstrukcija kao alternativa)

Fekete kaze: " У другом пак (Клајновом) примеру (релативна реченица) никакав ’’правилан’’ облик (’’који су требало да дођу’’ или ’’који је требало да дођу’’) није могућ, па смо у оваквим случајевима — како с разлогом закључује Иван Клајн — ’’принуђени да допустимо и личне глаголске облике глагола требати’’. У такве ’’фамозне’’ конструкције спадају, дакле, и примери које је наш читалац навео (Он је требало да дође; Они су требало да дођу), за које, дакле, ваља уважити поменуто мишљење Ивана Клајна.".



To su, ipak, samo njihova misljenja, ne znaci da je pravilno. Odbor kaze: " Препорука Одбора у вези с овом недоумицом може легализовати и замену имати у значењу глагола требати, али је најбоље ослободити људе од илузије да требати мора бити безлично и кад није безлично. Потребно је само средити и појачати аргументацију коју је пре осам година већ изложио Иван Клајн."

Ali, vama je sugerisano da obratite pažnju upravo na izvor koji ja navodim, a za autora onda kažete da mislite da je zabrljao! E pa svašta. Fekete se smatra većim stručnjakom od Klajna, samo da znate, mada se uzajamno jako cene i citiraju. A pogrešili ste i u naslovu knjige. Naime, knjiga prof. Feketea ne zove se "Jezičke nedoumice", nego "Jezičke doumice" (nekoliko knjiga pod onim prvim naslovom pisao je Klajn).

Ali hajdemo na suštinu.

Тако уместо: И ја бих требало (безлично) да дођем, природније ће бити — И ја бих требао (лични глаголски облик) да дођем."

I tu je suština. Jedno je pitanje šta je prirodnije, a drugo - šta je pravilno, upravo o tome je ovde reč!!!

I sami kažete

To su, ipak, samo njihova misljenja, ne znaci da je pravilno.

A ja govorim prema važećim pravilima, a kad mi se rezultat ne svidi, ja promenim rečenicu.

Dakle, niste me ubedili, ni posle ovih mnogobrojnih postova. Jel dosta, please?

Ok, necemo vise.

Kada ce izaci spiskovi sa rasporedom polaganja?

.......za medjunarodnu ekonomiju...?

To pitajte u službi za nastavu i ispite, zaista ja to ne znam.

Da li se dobijaju neki bodovi ako neuradimo kompletan zadatak?