greske u knjizi MEDJUNARODNA EKONOMIJA

Uzas... hvala vam mnogo!

Str. 302. - Deleći ukupan gubitak potrošačevog viška od 25 (2,5) milijarde...
Str. 304. - Veliki gubitnik bila je, naravno, američki građani...
Str. 305. - ... povećana efikasnost... zaustavio je porast japanskog učešća na tržištu SAD
- ... kada je udeo kola iz Japana... bila 11,4%
Str. 308. - U 1985., proizvođači (iz) SAD su pokrenuli...
Str. 318. - mill goods (2 puta)
- Ukupan efekat... bio je (bi) 14,1 milijardi dolara...
Str. 321. - ... do njega dolazi na uštrb drugih zemlja...
Str. 325. - Neto rezultat bio je kolaps svetske trgovine..., to (što) je značajno doprinelo...
- Od 1947, uvozne dažbine u SAD bile su za 50% niže u odnosu na nivo iz 1954. (1934.) godine.
Str. 326. - Kada ITO nije prošao ratifikaciju u Senatu SAD i vlada (vladama) ostalih zemalja...
- Jedini izuzeci od ovog principi...
Str. 328. - (3) on (On) je davao ovlašćenje...
Str. 329. - (Slika 9.3) - Gatt (GATT), Tokkijska runda...
Str. 330. - ... u kojoj je učestvovalo 123 zemlje...
- Zemlje je trebalo da uklone kvote...
Str. 331. - Trgovinski sporazumi takođe treba da se rešavaju dvotrećinskom većinom ili odnosom glasova 3:1 zemalja članica... (osim ako postoje 2 tipa potrebne većine)
Str. 334. - ... istekao 1994, a raniji (tadašnji/bivši) predsednik Klinton...
- ... Kostrikom (Kostarikom)...
- ... glavnom gradu države Katar u Golfskom zalivu (???) (engl. gulf = zaliv)
Str. 335. - ... (2) dalje jačanje pravila mera protiv dampinga i zaštitnih mera...
Str. 336. - (Tabela 9.10) - ukupna suma, svet: 90,00 (96,00)

Potencijalna greška na str. 302. - ... 0,4 ide stranim izvoznicima šećera u SAD u vidu veće cene koju dobijaju (površina "c" na Slici 8.3) - zar nije reč o domaćim uvoznicima (vlasnicima licence)?

Potencijalna greška na str. 312. - Ukoliko vlada u Zemlji 2 sada daje subvenciju od 0.5$ za svaku izvezenu jedinicu dobra X (koja je jednaka ad valorem subvenciji od 16.7%) - da li to znači da subvencija treba da se procenjuje prema "autarkičnoj" ceni od 3$, ili možda treba da se procenjuje prema izvoznoj ceni od 3.5$, što daje 14.3% (moj omiljeni procenat )

uze mi greske iz posta

Str. 340. - Problem 5 - ... ako se Sx pomeri naviše... i seče Dx za Px=2,00$ (ili je naniže, ili je npr. 4,00$)
Str. 341. - Problem 13 - ... Tabele 9.6 (9.7)
- Problem 13 - (c) +5; +5; -10 (pretpostavljam da je suvišno ili -10 ili jedno +5)

Cini mi se da ima jedna greska i u poglavlju 13.2A kod pasusa u kome je objasnjen priliv kapitala... Pri dnu tog pasusa pise: "Na primer kada americki rezident proda inostrane akcije koje drzi u posedu, dolazi do pada inostrane aktive u SAD. To je priliv kapitala u SAD i belezi se na DUZNICKOJ strani platnog bilansa SAD jer ukljucuje priliv novca sa stranih na domace racune." Zar nije na POTRAZNOJ ili sam se to ja nesto zabagovala?
Sto se tice drugog kolokvijuma, ajde da ovde prenesem jedan moj utisak- meni je bilo ok, jedino me malo trema bila uhvatila jer su mi prva dva pitanja bila 'minimizirana', tj, tekst se jedva video, a na nekom sledecem nije bilo teksta vec samo ponudjeni odgovori pa sam posle naknadno na papiru uradila pitanje. Nista strasno, nego izgleda da taj kompjuter nije radio kako valja.
Pozdrav!

Profesorka da li mozete da odgovorite,ranije je ovde bila rasprava u vezi gornjeg dela slike 7.4 na 231. strani ? Zasto se MAXimalan autput X vise nogu udvostrucuje ?

Gornji deo Slike 7.4 ponavlja Sliku 7.2 koja prikazuje udvajanje R u Zemlji 1 kada se njeni odnosi razmene ne menjaju sa ekonomskim rastom i rastom obima trgovine.

Dakle, odgovor je na slici 7.2! Sta kaze teorema Ripcinjskog? Odgovor je na strani 223.

Za ovo nisam siguran, pa bi bilo dobro da profesorka proveri, ali mi se cini da je greska...
u pitanju je dodatak 5 poglavlja, dokaz apsolutnog izjednacavanja cena.
dokaz krece>>>
(GPr)*R + (GPk)*K jednako X

X/R jednako GPr + K/R*(GPk)

X/R jednako GPr*{1 + (K/R)*(GPk/GPr)}

A u knjizi je zagrada stavljena kao (1 + K/R) pa sad to puta (GPk/GPr), i ispred zagrade GPr. Ali kada bi sada (po toj jednacini u knjizi) uvukli GPr u zagradu ponovo, dobili bi

X/R jednako (1 + K/R)*GPk
odnosno X/R jednako GPk + K/R*(GPk)

sto je potpuno suprotno prethodnoj jednacini.

Verovatno je malo konfuzno jer nije pregledno, ali sam bas uveren da je prva mala zagrada u jednacini greskom stavljena tj. da desna strana poslednje jednacine mora izgledati ovako:

GPr*{1 + (K/R)*(GPk/GPr)}

U pravu ste, naravno. Hvala puno na komentaru.

Evo samo da zakljucim ovu temu, i da kazem da bi u novom izdanju  trebalo dodati resenja problema... nadam se da smo doprineli da buduce izdanje bude bolje nego sto je sad... pozdrav!

Da, doprineli ste, mnogo vam hvala!

A bas nesto mislim, kad bismo ovako, svaki put, ostavljali stvari pametnijim nego sto su bile, kako bi to bilo dobro!

Da li neko moze da mi posalje resenja problema iz knjige koje je profesorka postavila na sajt?Unapred hvala.Moj mail je:katarina.glavonjic@yahoo.com

Tabela 1.1 nije dobra (tj. dobra je ali nije ona koja bi tu trebala/trebalo da stoji, nego kopirana tabela 1.2)
Neko je već rekao da je prvi deo prepun grešaka, pa samo da dodam da sam u Predgovoru pronašao 42 (četrdeset dve) greške, pretežno štamparske i poneku gramatičku.

jao, mozete li to da kopirate i da mi posaljete? I ja sam nasla dosta, a za novo izdanje bi trebalo sve to uneti...

Str. V
ažuran i i jasan

Str. VI
visoka strukturna nezaposlenisti
Odaljek 1.6
sreće SAD
donosi zemljma
privreda SAD suočava sa velikim i neodrživim spoljnotrgovinskim deficitima
udžbanika
timei se bavimo
međuanrodnog
nacionalih

Str. VII
međunarodiha
međuzavishost
visoka nezaposlenosti u Evropi
opsanost
proširan
promjena obrasca
Kina kao naredna ekonomska supersila.;
suvencija
M(m)eđunarodna razmena
proces globalizacije?(;) S(s)poljna trgovina
O(o)bim
realizaciaj
vodeđe
neravnoteža u SAD, EU i Japan(u)
proklizavanje deviznog kursa (;) u zvozne cene u indu(s)trijalizovanim
Atlanskim
U(u)ticaj rasta cena nafte
u cijlu

Str. VIII
ekonoimije
Ovo se (u) samom tekstu čini na intuitivnan način
ravnotežam
podeljena na četiri dela..
Prvi deo (Poglavlja 2-7) obrađuju(e)
Drugi deo (Poglavlja 8-12) obrađuju(e) prepreke
tokovimia
relacdije
mogu ad izaberu
zvezcicom
kuseve
kusu
nakraju

Str. IX
pobršina
završava se sa sledećim
S pisak važnih termina koja se
izraunaju
pojedninačni
Odabrana bibiliografija
da najbrže dođu do oblja informacija
pojave u međunarodnoj ekonomiji,.

Str. X
Takođe su za savako
U ovom takođe se nalaze



Za kraj
http://higheredbcs.wiley.com/legacy/college/salvatore/0471794686/sel_ans/selectedanswers9e.pdf

Svaka čast, bolji ste od mene! A ovo je kao lektorka pregledala, a zamislite kako je bilo (ili kakva je lektorka!)

Poglavlje 3

Str. 67. - (na kraju) Prema tom(e)
Str. 68. - I zašto su oni više realistični od konstantnih oportunitetnih troškovač
Str. 69. - koje se odslikavaju u granici proizvodnih mogućnosti
Str. 70. - (slika) Zemlju2 (fali razmak)
Str. 71. - da vlada dovoljno oporezuje dobit(ni)ke
Str. 75. - Videli smo da je, uz odsustvo razmene, ravnotežne relativne cena X jednaka
- za koji će od Zemlje 2 dobiti proizvod X
Str. 76. - Zajednička relativna cena (nagibi) uz prisustvo razmene
Str. 77. - Isti zaključak bi dobili za relativne cene izražene preko Y
- i u slučaja kada su oportunitetni troškovi konstantni
Str. 78. - (Studija slučaja) Kao što je prikazano u tabeli 3,2 (3.2)
- Velika zemlja nastavljala da proizvodi
- u slučaju rastućih troškova naćićemo
Str. 80. - U studiji slučaja 3.3 (3 - 3)
Str. 83. - Samo kada je i granica proizvodnje i krive indiferentnosti identična u obe zemlje
Str. 85. - Nagib krive indiferentnosti daje nam graničnu stopu substitucije (GST)
- Specijalizacija... na nivou kome je trgovina u ravnoteži
Str. 87. - (11, 12) Da li specijalizacija... i ... trgovina mogu biti zasnovani(e)
Str. 88. - (9) krivamaa
- (dodatak) koristimo ... dijagram da bi pokazali
Str. 89. - koje jedno preduzeće može da proizvode uz pomoć različitih količina inputa faktora
- Drugim rečima, granična stopa tehničke substitucije
Str. 91. - Sada ćemo ... da bi izveli
Str. 92. - (slika) 300X (130X)
Str. 93. - količina proizvoda X u tačkama A', F' i B' data je tačkama u kojima izokvante koje prolaze kroz svaku tačku (a istovremeno su tangentne na izokvantu X) seku dijagonalu. Zatim se ovaj autput projektuje na Y osu koja se nalazi na levoj strani slike
Str. 95. - Porast Pr/Pk u Zemlji 1 može biti prikazano

Za kraj bih da pitam:
(str. 94.) "Isto kretanje, ali iz tačke A u tačku B, takođe povećava stopu K/R, ali za proizvodnju Y. To se meri porastom nagiba iz početne tačke Oy do tačke B u poređenju sa A."
Da li je prvo "ali" višak, ili su permutovane A i B? Da li se nagib iz Oy meri u odnosu na R-osu ili K-osu?

Primetio sam ja jednu zanimljivu grešku, ne znam da li je neko pre mene naveo, na strani 505, kada se govori o terminskim transakcijama, pa ide
"Na primer, ja bih mogla da sklopim sporazum da za tri meseca od danas kupim 100 evra...".
Mislim da bi zbog autentičnosti moralo da piše u muškom rodu