Pitanje za profesorku

Vazi samo u tom roku.

pa najbolje da prevodimo resenja...previse vremena,a sto kad iz teksta
lekcija moze da se resi svaki problem,za to vreme kad se razmisli...to je bila mudrost i teskoca samo za neke asistente koji su preskakali probleme kad nisu znali da ih rese,cemu drama ionako je knjiga super napisana za glupe amere

a da li na kraju imamo 10,11,i 12. poglavlje za ispit ili ne?

imamo...

Profesorka, hteo sam da Vas pitam da li racet efekat moze da se posmatra kao ekonomski paradoks. U ,recimo, trzisnoj strukturi - monopolu, kada monopolista kombinuje kolicinu i cenu...


Pozdrav,
Boban

Ratchet efekat kaze da cene pod uticajem kursnih promena mogu samo da
rastu - kad je depresijacija, one rastu,kad je apresijacija, one NE
padaju, dakle, promena je uvek samo u jednom smeru.

To nije paradoks, vec fenomen koji se zove rigidnost cena naniže.

Onda grese profesori Makroekonomije sa prve godine .
Hvala profesorka !


Pozdrav,
Boban

Htela sam samo da vas pitam koje ce oblasti biti na ispitu u junu?

Pozdrav Jelena

Mislim na ispit iz medjunarodne ekonomije.

Pozdrav Jelena

Boban_ wrote:Onda grese profesori Makroekonomije sa prve godine .
Hvala profesorka !


Pozdrav,
Boban

Kada smo vec kod ove teme, nasao sam u svesci da smo ucili da ima 5-6 najvaznijih makroekonomskih agregata i da postoji sedam najvaznijih makroekonomskih skola (Kejnzijanci, Monetarizam, Nova klasicna makroekonomija I, Nova klasicna makroekonomija II, Postkenzijanci, Novi kejnzijanci, Novi austrijanci ) .


Pozdrav,
Boban

@jecaaaa
To sve pise u info-paketu za ovaj predmet.

The Oxford Dictionary of Economics. ... The ratchet effect implies that variables are more sticky in one direction than the other.

A o cemu su pricali profesori Makroekonomije sa prve godine? Ne vidim
vezu između ratchet efekta i paradoksa, stvarno. Kada monopolista
smanjuje kolicinu da bi cena porasla, to nije paradoks, jer se kolicina
moze kretati i na gore i na dole!

Ratchet efekat se odnosi na cene, koje monopolista ne spusta...
Hajde nam recite sta tamo pise.

Ukoliko treba da formulisemo primer za komparativne prednosti u slucaju tri zemlje i tri proizvoda, da li se podrazumeva da rasclanimo primer na tri dela tako sto cemo porediti uzajamno ili zemlje pomocu troskova izrazenih u jednoj valuti ili proizvode pomocu njihovih internih relativnih cena ?

Ako bih razmatrala 3 proizvoda (X,Y i Z) i tri zemlje (SAD, UK i Francusku) i uvela dva devizna kursa 1€

= 1,5 US$ i 1£ = 2 US$, a zatim izrazila troskove (cene) svakog proizvoda u svakoj zemlji u dolarima i na osnovu toga izvrsila poredjenje, da li bi primer bio smatran potpunim ?

naravno.

dpopovic wrote:The Oxford Dictionary of Economics. ... The ratchet effect implies that variables are more sticky in one direction than the other.

A o cemu su pricali profesori Makroekonomije sa prve godine? Ne vidim
vezu između ratchet efekta i paradoksa, stvarno. Kada monopolista
smanjuje kolicinu da bi cena porasla, to nije paradoks, jer se kolicina
moze kretati i na gore i na dole!

Ratchet efekat se odnosi na cene, koje monopolista ne spusta...
Hajde nam recite sta tamo pise.

U mojoj svesci pise da Kejnzijanci ovim efektom ukazuju na monopolsku strukturu...Mi uposte nismo pominjali devizni kurs !

Evo ja sam nasao tu knjigu http://ns.ekof.bg.ac.yu/predmeti/rem/knjige/m-jak/paradoks/PARADOKS.PDF

Pozdrav,
Boban

@boban.

Da, samo racet efekat se nikako ne moze smatra paradoksom! Mozda bi ovo pre spadalo u "zagonetke" - zasto cene rastu a ne mogu da padaju.

UZROK tome je monopolistička konkurencija, dakle to su tržišta na kojima ima mnogo ponuđača različite veličine, čiji u proizvodi međusobno diferencirani po nekom obeležju što takvom preduzeću daje prednost pred konkurencijom. Ulazak konkurenata na takvo tržište je relativno lagan, itd... S obzirom na navedene karakteristike, monopolistička konkurencija je najbliža savršenoj konkurenciji. Primer ovakvog tržišta je trgovina na malo. (up. wikipedia)

To dakle nije "monopolska struktura", već monopolistička konkurencija (tržišna struktura)...

Da ponovim, ova trzisna struktura objašnjava otkuda račet efekat, dakle šta je uzročnik, a ne sam račet efekat, a rigidnost cena nadole, o cemu pricamo, svakako nije paradoks.

Hvala profesorka !



Pozdrav,
Boban

p.s. Nasao sam skeniran materijal sa predavanja iz 2006. godine. Pominje se sest relevantnih makroekonomskih varijabli :

1. Stopa nezaposlenosti
2. Stopa inflacije
3. Produktivnost
4. Kamatna stopa
5. Drzavni deficit
6. Spoljnotrgovinski deficit

Kolega, da niste nasli skripte skenirane? One gde pisu normidske zemlje, nadmica, IS-LN model...?


Kako bih ja voleo da upoznam osobu koja je pisala tu skriptu. Hit  

Joj, jeste kolega, sacuvaj Boze. Mada, kakva je knjiga takve i skripte .

....a vi bas iz tog izvora nasli da citirate paradokse...

Ukoliko važi faktorska reverzibilnost u proizvoda X i imamo dve zemlje, pri čemu je prva R-obilna, a druga K-obilna, da li grafički prikaz ove situacije podrazumeva da u koordinatnom sistemu (vertikalna osa-K horizontalna-R) prve zemlje linija K/R u proizvodnji X bude ispod linije K/R u proizvodnji Y, a u drugoj zemlji obrnuto? Da li će faktorska reverzibilnost prouzrokovati da u zemlji dva (K-obilna) u kojoj je X K-intenzivno Y postane R-intenzivan proizvod?

Faktorska reverzibilnost znači da jedno isto dobro može biti i K-intenzivno i L-intenzivno. Primer: proizvodnja žita u SAD i u Srbiji.
Hajde sada sami pokušajte to da nacrtate.